Nikola Panić, master dizajna, ilustrator, ali pre svega talentovani umetnik, koji je svoj hobi uspeo da pretvori u posao, svoju sklonost ka dizajnu pokazao je još u ranom detinjstvu. Crtanje na papiru, dok je gledao omiljene crtane filmove, danas je preraslo u ozbiljne ilustracije za brendove, ambalaže, koroporativne komunikacije, a jedna od njih je upravo i superherojska DMC ilustracija koja se našla na bilbordima u Beogradu i širom interneta, putem Google Display oglasa.

  • Kako si došao na ideju da DMC predstaviš kao agenciju superheroja?

Odrastao sam gledajući heroje u crtanim filmovima i uvek su mi bili velika inspiracija. DMC se trudi da svojim klijentima pruži reklamu koju zaslužuju u onlajn svetu, a koju oni često ne razumeju. Shodno tome, smatrao sam da smo mi ta grupa heroja i u skladu sa tim sam nas predstavio kao takve.

  • Koja je tvoja superherojska moć?

Haha, bezbojne reči sa ekrana pretvaram u šarene radove na papiru.

  • Kako vidiš primenu ilustracija u vizuelnoj komunikaciji brendova u Srbiji?

Ilustracije čine reklame zabavnom. Kada pogledamo reklame na kojima se, na primer, plasiraju antibiotici i lekovi one nam, u prvi mah, nisu izazovne. Upravo iz tog razloga, njihovi proizvođači umeju da „ubace” neku šarenu maskotu i da, na interesantan način, plasiraju proizvod koji će zainteresovati potencijalnog kupca. U Srbiji je teško navesti neki poznat bernd koji koji koristi ilustracije. Jedino ime koje mi ovog trenutka pada na pamet, kada pomislim na ilustraciju, jeste Bob Živković. Ilustracija je u našoj zemlji, kao i većina grana u umetnosti, izrazito nerazvijena. Tako je kako je. Polako se menjaju uslovi, ali ne dovoljno brzo. 

  • Da li misliš da i reklame na GDN-u ili društvenim mrežama mogu biti umetnost ili je to samo komercijalizam?

Umetnost iziskuje mnogo vremena, ali ne uvek – nekada dobre ideje nastanu brzo, ali kada je stvaranje umetnosti u pitanju, za takav podvig je potrebno posvetiti detaljno istraživanje projektu, što zahteva i određeno vreme. Reklame na društvenim mrežama imaju funkciju prenošenja informacija. Dakle, potrošač vidi reklamu koja ga može privući ili odbiti – to je jasna matematika! Ono što (ne)privlači potrošača leži u pitanju: Da li je ta reklama dobro osmišljena ili ne?  Naravno, dobar dizajn igra presudnu ulogu u odabiru između „dopadanja” i „nedopadanja” . Da li su reklame umetnost? I jesu I nisu, haha. Zavisi kakav uticaj naša reklama ima na krajnjeg korisnika i da li je „pokrenula” veliki broj ljudi koji će, kao i za velika dela umetnosti, tu reklamu pamtiti i diviti joj se.

  • Da li je copy-paste trend zastupljen u dizajnu, kao i u novinarstvu u Srbiji?

Jeste. U 2019-oj godini je teško izmisliti nešto novo, sve je već viđeno i postoji. Ono što dizajneri rade jeste da kombinuju, seckaju, oblikuju, modifikuju i stvaraju nešto „novo”. Kolažiramo reklame, da tako kažem.

  • Na društvenim mrežama vodiš popularan nalog koji nosi naziv The Big Edit – odakle ideja za takav naziv i da li uvek bude big edit”? 🙂

The Big Edit je prvo trebalo da bude Facebook stranica gde će ljudi slati fotografije za društvene mreže (za editovanje), a mini edicije su bile ideja sa strane. Zato se tako i zove – Big edit je trebalo da bude velika promena na profilima ljudi, s obzirom da su tada bili popularni jaki filteri i „spržene” fotke koje sam želeo da učinim drugačijim i kreativnijim. Međutim, „miniji” su postali mnogo popularniji od editovanja i moja glavna okupacija na društvenim mrežama. Krenuo sam 2014-e godine i dosad sam nacrtao oko 3000 ljudi. Činjenica da se 70% ljudi uvek vrati naručivanju novih radova mi govori da posao, za sada, radim dobro.

  • Tvoj posao i hobi u kome uživaš su mini edicije” – kako si došao na ideju da započneš sa ovim formatom?

2014-e godine sam na ličnom Instagram profilu dostigao 1000 folovera. S obzirom da sam tog leta boravio na selu, uglavnom dosađivajući se, odlučio sam da se ‚‚zahvalim” svojim foloverima tako što ću ih nacrtati. Odabrao sam desetak ljudi, nacrtao ih i objavljivao jedan po jedan rad. Međutim, reakcija je bila više nego iznenađujuća. Tako sam, na vreme, osmislio naziv ‚‚Mini edicije”, odradio logotipe i sve ostalo se samo od sebe razvijalo. Naravno, moje ilustracije tada i, danas, 5 godina kasnije, nisu slične ali osnova je ista.

  • Za koji svetski poznati brend bi voleo da radiš ilustracije ili dizajn?

Meni lično najviše odgovara da radim za sebe. Radim ‚‚od kuće” i sloboda koju imam mi jako prija. Na taj način sveobuhvatnije i smislenije oblikujem svoje radno vreme. Sada, u ovom trenutku, imam jednog klijenta sa kojim godinama sarađujem i prija mi, jer dobijam dovoljnu slobodu da se kreativno iskažem, a u isti mah ne opterećujem svakodnevni život. Naravno, dopada mi se kada Coca-Cola radi one svoje šarene limenke u saradnji sa ilustratorima i dizajnerima, tako da bih možda mogao njih da navedem kao primer. 

  • Za kraj, pošto kažeš da si crtao likove iz crtanih filmova od malih nogu, imaš li negde neki takav crtež koji si sačuvao?

Kao klinac sam u osnovnoj školi pravio svoje ‚‚enciklopedije” sa Digimonima i Pokemonima. Pošto nisam imao internet, ja sam pred TV-om sedeo, gledao epizode i ‚‚hvatao beleške” , – kako im izgledaju oklopi, šake, krila i ostalo, i zatim te ‚‚beleške” kasnije sastavljao u radove.